ponedeljak, septembar 25, 2017
Dabetićevo

Budi uz mene

Dabetić Ivan 14. decembra 2016. Poezija Nema komentara na Budi uz mene

Padao sam sa šanka
posle tri piva i dve rakije,
na kolenima do stana dolazio,
ujutru sve ispočetka počinjao

Ubeđivao sam tri pijanca
na železničkoj stanici u Beogradu
da moju poeziju kupe,
pesme o Tebi govore,
nudio im reči na papiru,
kleo im se da je od neprocenjive vrednosti,
tri čaše duplog viskija bilo je dovoljno

Silazio sam svesno u
najdublje jame,
budio se sa kurvama,
pio sa njima svaki dan
jeftin viski,
pušili, pili,
kidale su mi kožu sa leđa,
bili su to prizori
neiživljenih životinja
koje se kolju oko plena

Ljubio Tebe u jutarnje sate,
prespavao podne,
budio se predveče,
iskreno,
nisam ni znao da umeš
tako lepo i ukusno da kuvaš

Gledao Te u oči
dok smo igrali kizombu,
ubacio bih delove tanga,
tebe svaki dodir uz ritam privlači,
šapćeš mi volim te,
ja odlazim do šanka,
poslužujem se jednom tekilom,
drugom,
trećom,
ničim te ne zaslužujem

Ćutao ti sva osećanja,
gazio po obećanjima,
ja ti ni „oprosti“
nisam iskreno rekao

Ostavljao te samu u bioskopu
izlazio u pola filma,
svaki zaplet je dosadan,
svaki završetak je predvidiv

Izmišljao svakakve izgovore
jer šetnje su mi postale dosadne,
hladne, ćutljive i beskonačne

Prekidao sam razgovore u pola,
vikao,
ćutao,
lagao,
varao,
ignorisao,
trpeo,
odlazio beskonačno puta,
mrzeo sam te i voleo u isto vreme,
a ti nijednog trenutka nisi odustala od mene.

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');