ponedeljak, septembar 25, 2017
Dabetićevo

Sve da nestane

Dabetić Ivan 15. marta 2017. Poezija Nema komentara na Sve da nestane

Deluje neverovatno,
i za fikciju je ova priča neprihvatljiva,
ali jednom sam pukao prstom
i sve je nestalo

To mi je i bila želja!

Telefoni su odjednom nestali,
kompjuteri, mejlovi,
pisma i poruke,
sve je isparilo
kao da nije ni postojalo

Iznerviran od svega,
tako mi je došlo,
nestalo je pića,
koktela, piva, rakije,
tekile i vina

Iznerviran od beskrajnih priča,
nestali su kafići, barovi i klubovi,
nestale su kafe,
isparili su kolači i sladoledi,
sve je nestalo u jednom trenutku

Ljubomoran na muziku,
nestale su sve reči,
note i pesme
nestale su sve beskrajne priče,
mnoge su obojene u deža vi

Pozorišta, bioskopi,
parkovi, gitare,
krovovi, zgrade,
terase,
sve je nestajalo
tako brzo
poput oseke

Beskrajno ljut na gužvu,
automobili, vozovi
autobusi i motori,
sve se pretvorilo u prašinu
koju jede vetar

Daljina se od stida smanjila,
Ti si stajala ispred mene
tvoje oči krupne
ne shvataju čuda koja se dešavaju
ja samo želim
sve da nestane
i da preskočimo
sva ova dosadna sranja
hoću
odmah
da Te
ljubim.

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');