ponedeljak, septembar 25, 2017
Dabetićevo

Nesrećni

Dabetić Ivan 23. marta 2017. Prećutano Nema komentara na Nesrećni

Ponovo sam se probudio u podne, kao i prethodnog dana. Smrdeo sam na znoj, na nju, na seks, na alkohol i cigarete. U ustima su mi se mešali ukusi nikotina, vina i njene kože, veoma bljutavo i neukusno. I dan je smrdeo kao i svaki drugi koji sam preživeo. Ustao sam iz kreveta i odšetao u boksericama do kuhinje da stavim kafu. Sa stola sam uzeo cigaretu i zapalio. Uključio sam radio i seo na terasu. Jebote, i dalje smrdim i volja mi ne prolazi kroz glavu da se umijem i operem zube. Sve je sranje, rekoh naglas.

Slušam svađu u stanu koji se nalazi prekoputa. Prozori od prostorije su im svaki dan otvoreni. Njih dvoje se šest dana vole, sedmi svađaju. I meni je lepo kada se svađam sa Njom. Uhvatio sam se za telefon i vidim da je Sofija poslala poruku da će uskoro u stan i da će nam kupiti ručak. Odjednom mi u misao upada retrspektiva nje – od osamnaeste godine radi, završila je dva fakulteta, radi u državnoj firmi, predaje privatno dva jezika, uspeva čak i da se druži sa prijateljicama i da mene vodi na večere, pozorišta i u bioskope. Bože, ta devojka je superheroj! Ona je glas razuma i uzor svim ženama sveta, ona je šamar svakom kilavom muškarcu! Sledećeg meseca će nam godinu dana veze, ako bih računao zvaničan datum našeg prvog poljupca. Ne mogu da pobijem tu vremensku činjenicu, ali u moju odbranu, iz mog sveta, ona i ja smo 10 godina zajedno, ona je kraljica sveta, ja sam rob vezan lancima u mračnoj katakombi iz koje ne postoji izlaz.

Uzeo sam kafu, zasladio je i vratio se na terasu. Zapalio sam još jednu cigaretu. Komšije prekoputa se strastveno-brzo ljube i skidaju. Drago mi je, pomirili su se. Sa Sofijom sam dvaput imao strastven, brz, grub, žestok seks. Dvaput je bila pripita, i oba puta mi je šaptala prljave reči u krevetu, na stolu, na terasi, u dnevnoj sobi. Nije ona to volela. Oba puta sam primetio da ju je bilo sramota ujutru. Nije mi se obraćala do ručka, ili pak večere. Uglavnom smo oboje ćutali. Ali zato je volela nežnost, dodire, volela je da se zaustavi svet dok mi vodimo ljubav, kako ona kaže, jer jebanje, tucanje i ostali sinonimi za seks ne postoje u njenom vokabularu. Sve zavisi od situacije, Sofija, sve zavisi od situacije, rekoh u sebi. Tom Waits peva na radiju In between love. I opet mi Ona upada u misao.

Odlazim do frižidera i uzimam flašu viskija. Za par sati će mrak, a mene srce već zove da pijemo sjebani, zajedno. Sofija ulazi u stan. Govori mi da se brzo obučem, vodi me na večeru sa prijateljicama, kaže imaju razlog za proslavljanje. Ispijam drugu čašu viskija i odlazim u spavaću sobu, uzimam farmerke i košulju od sinoć. Mirišem rukave da možda slučajno košulja ne smrdi. Bilo bi previše da sve na meni smrdi. U kupatilu sam samo oprao zube i namestio kosu. Brzo smo izašli iz stana i uputili se u jedan ekskluzivan restoran. Sećam se da sam sa Njom davno prolazio pored ovog restorana, rugali smo se gostima, ismejavali smo ih beskrajno jer uglavnom dolaze tu da budu viđeni. Uglavnom su služili hranu na jedan-dva zalogaja, to je Njen i moj zaključak. Čovek tu nije mogao da se najede, a niti da se glasno nasmeje. Oboje smo rekli da nikada tu nećemo ući. Kultura u tom restoranu je bila previše ozbiljna i stroga za naš ukus. I, evo me, prilazim sa Sofijom u istom tom restoranu. Njene prijateljice, koje su uglavnom okrenute karijeri, i koje su same, sa nestrpljenjem nas čekaju za glavnim stolom.

Četrdeset minuta nakon dosadnih razgovora sa njenim prijateljicama koje odbijaju 90% muškaraca jer se vode principom da muškarac mora dva puta više od njih da zarađuje, a tu je takođe i milion kriterijuma, počev od toga da on, niti njegovi roditelji, niti njegove dede ni babe nisu imali nikakve bolesti. Sofija je bila čudna, za razliku od njenih najboljih prijateljica. Ona i jeste imala kriterijume kao i one, ali se nekako uhvatila mene, nije znala da objasni razlog. Jedno veče mi je rekla da voli što pišem, i to je sve, ućutali smo oboje.
Pogledao sam u prozore restorana i, videh Nju kako stoji ispred i, videh sebe kako stojim sa Njom. Oboje se smeju i upiru prstom u mene. Rugaju mi se jer sedim sa stotinu dosadnih buržuja koji polako venu kao fikus, život je izlazio iz njih, neobjašnjivo, zaista. Ustao sam sa stola, izvinio se. Izmislio sam da moram da idem jer nisam napisao kolumnu za jedan časopis, moram večeras da pošaljem, rekoh im. Ušao sam u prvi taksi i odvezao se do paba.

Seo sam za šank i naručio flašu viskija. Svestan da u novčaniku nemam da platim flašu, popio sam prvu i drugu čašu na eks i apsolutno me nije bilo briga. Palio sam cigarete jednu za drugom, leva ruka se nije odvajala od čaše.

Ona mi opet upada u misao. Gleda me bez prestanka. „Ti si najbolje što mi se dešava, Ti si najbolje od svega!“ – govori mi dok mi se približava da me poljubi. Grlim je jako da joj ubijem želju za odlaskom u iz ove države. Sećam se njenih suza i mojih pijanstava. Oboje smo završili u pogrešno vreme, oboje sanjari čije su se ambicije polako razilazile, grubo, odlučno, onako bezosećajno, voleli smo se, ali ja sam morao da ostanem ovde, Ona je morala da putuje. Izgubili smo se u razumevanju. Postali smo nestrpljivi u čekanju.

Sofija ulazi u pab. Znala je da sam ovde. Znala je da pijem. I, mislim da je osećala zbog čega pijem, ali nikada to nije želela da prizna. Ona je jaka žena. Ne bih mogao da podnesem da sam na njenom mestu. Izvadila je novac i platila flašu viskija. Uhvatila me za ruku i tiho izgovorila „Hajmo. I meni je bilo dosadno na večeri. Treba mi tišina sa tobom.“

Ušli smo u stan i, odmah sam legao na trosed. Ispred mene je stajala flaša koju sam danas otvorio. Sofija me je opkoračila preduhitrivši moju želju da nastavim sa alkoholom. Krenula je da me skida. Njeni dodiri i poljupci su polako počeli da me trezne. Ljubila me je po vratu, grudima, stomaku, išla je još niže. Gledam flašu i ne prestaje me želja. Sve je ovo sranje, rekoh u sebi. Nekako sam se domogao viskija.
Sofija se podigla, uhvatila me za ruku i odvela u spavaću sobu. Bacila me na krevet. Tek sad sam osetio da je pripita. Brzo je skidala svoje mokre gaćice, skidala je moje farmerke i cipele, bila je jako nestrpljiva.

Sofiji je bilo dovoljno što sam tu, iako ćutim svaki dan, iako pijem, gledam u zidove i pišem. Meni je to bilo dovoljno. I njoj je bilo dovoljno da ima nekog.

Ponovo sam se probudio u podne, kao i prethodnog dana. Smrdeo sam na znoj, na nju, na seks, na alkohol i cigarete. U ustima su mi se mešali ukusi nikotina, viskija i njene kože, veoma bljutavo i neukusno. I dan je smrdeo kao i svaki drugi koji sam preživeo. Ustao sam iz kreveta i odšetao u boksericama do kuhinje da stavim kafu. Sa stola sam uzeo cigaretu i zapalio. Uključio sam radio i seo na terasu. Sve je sranje, rekoh naglas.

Slušam svađu u stanu koji se nalazi prekoputa. Prozori od prostorije su im svaki dan otvoreni. Njih dvoje se šest dana vole, sedmi svađaju. Ona i ja nismo zajedno tri godine, i jebeno bih se posvađao sa Njom ovog trenutka. Izmislio bih razlog za svađu, pa da vidim da li je ljubav u nama prestala. I dalje mislimo jedno na drugo, iako smo nesrećni. 

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');