četvrtak, novembar 23, 2017
Dabetićevo

Pravila su glupa

Dabetić Ivan 13. jula 2016. Prećutano 2 komentara na Pravila su glupa

Ne smem da te držim za ruku jer, pravilo je da moramo biti duže od pet dana u vezi. Gledao bih te, damo, dok smo u društvu, na igranci ili balu, ali glupa pravila moje poglede ne dozvoljavaju jer mi nismo sigurni da li smo jedno za drugo. Smejao bih se svima u lice, skakao bih u centru grada, u bulevaru, u šortsu i majici koju nosim samo po kući jer sam zaljubljen, ali moju zaljubljenost ubijaju gospoda, kulturno ponašanje i zakoni koji bi me okarakterisali kao blesavog, a ne srećno zaljubljenog. Pevao bih sa terase sve pesme koje me na tebe podsećaju. Sujetne balade bi mi pozavidele na rečima, ljubomorni molovi bi se udružili sa durovima, ali ćutaću. Mazio bih te na svim jezicima. Ti to ne znaš niti ću da ti pokažem jer bi te Pravila podsetila da je još uvek rano za noćnu šetnju prstima po tvom telu.

Ne znam da li mi je devojka, drugarica ili simpatija, govorim nepoznatim devojkama u vozu kod Valjeva. Rekao bih im i da sam zaljubljen u Tebe, ali nasmejaće mi se u lice. Glupo je i nemoguće da budem zaljubljen jer ti i ja suptilno gušimo osećanja već sedmi dan. Govorio bih svima istinu na izmišljenim jezicima koje samo ja razumem da te volim od prvog dana kada si me usnama dotakla.

Ljudi su čudaci.

Ukrao bih sve osmehe sveta da samo tebe gledam kako se smeješ, ali neću ništa, pitaćeš se što se toliko trudim kada smo mi zajedno tek par dana. Niko za mene ne postoji na ovom svetu sem Nje, ubeđivao sam gluvonemog dečaka na Adi Ciganliji. Pravila su nametnuli ljudi koji se boje ljubavi, koji se boje da opet budu povređeni. Sve romane bih pocepao, sve reči bih izbrisao, govorio sam u biblioteci, naglas. Isterali su me jer su mislili da sam lud, a ja sam samo ljubomoran na takvu ljubav koju nemam u stvarnom životu.

Volim je i ona je moj svet, govorio sam psihologu koji me je nemo posmatrao i odrično klimao glavom. Gledao bih sa tobom jutra ali glupo je da se budimo rano. Zvao bih te svaki dan, ali bi mi i mobilni operateri opomenuli da još je rano da slušaš moj glas ujutru i uveče. To je i njihovo neformalno pravilo. Zaklinjao bih Sunce da ne sija, molio bih Mesec da nas po sokacima krije, još je rano za takvo vreme. Vozio bih i bicikl sa tobom dok nas sujetna svetlost ne isprati do mraka. Ne smem da se usudim ni da te na večeru pozovem, niti da se sa tobom napijem. Kod nas ljubav ne ide tim putem, to je mnogo brzo, sačekaj, desiće se kasnije, takvo je pravilo, govore mi tvoje drugarice. Zbog tebe ni filmove ne gledam jer je u svakom bar jedna ljubav kakvu želim i koja se desi u dva sata radnje. Bežao bih na najvšie planine da glasno tvoje ime zovem, ja te volim, da izgovorim nekoliko puta.

Ljudi imaju nešto protiv mene jer te želim, nisam kao oni, pa mi nameću pravila, jer ako ih prekršim, onda je sve ovo glupo i moja osećanja se ne računaju.

Ostajem sam do kasno u noć jer nestrpljivo čekam da te volim pred svima!

Sujetni zagljaj ne priznaje da želi zauvek da ostaneš tu.

Pravila su glupa

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

2 reagovanja na “Pravila su glupa”

  1. Antigona kaže:

    Some pretty pathetic shit right here…

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');