četvrtak, novembar 23, 2017
Dabetićevo

Shakespeare and Company se nije desio

Sedeo je u kafeu Shakespeare and Company, u Parizu. Ulica La rue de la Bûcherie je odzvanjala tremom. Čekao je Nju, koju je sreo u jednom pabu, u centru.

Sećam se da ju je upoznao dok je sedeo za šankom pre par večeri. Ljupka brineta, crne oči i osmeh kao volim te, prišla mu je tu noć da mu pravi društvo. Njegov neraspoloženi ton i, nesrećan osmeh, govorili su usamljenost i želju za novim zagrljajima.

Nije ga zanimalo šta ona radi, da li ima hobi i kako provodi dane. Nju nije zanimalo odakle je on, da li ima automobil niti koliko novca ima na bankovnom računu. Rekao joj je da je vagabundo, na neki način i siromah, ali je uglavnom zadovoljan, dodao je. Takođe joj je priznao svoj san koji joj je izmamio osmeh.
Ona mu je govorila o usamljenosti, rekla mu je da želi biti zaljubljena, da želi voleti, da bude nečiji zagrljaj koji traje zauvek, ali svi su kreteni, dodala je.

On je bio taj zauvek zagrljaj. I ona mu je bila volim te osmeh. Oboje su gledali u čašu koju su ispijali, a monolozi su se, kao filmska traka, satima odvijali u beskonačno.

Kao posmatrač, koji sam sedeo za stolom pored šanka, mahinalno sam čuo njihov razgovor i, želeo sam tu ljubav! Govorili su priče koje su meni bile bajke i romantični filmovi sa hepi endom. Njihove teme nisu imale zarez niti tačku, prosto su se nizale, sklapale su se kao suglasnici u govoru.

Živeli su iste knjige, glumili su u istim crno-belim filmovima u Berlinu, ljubili su se pred publikom na pozorišnim predstavama u Veroni. Izgradili su čitav Svet sa potpunim manama i vrlinama za samo par sati razgovora u jednom pabu. Dogovorili su da se vide. Onako, spontano, neobavezno.

Nije on moj tip – rekla je prijateljicama sutradan
Nisam ja za nju – objasnio je prijateljima sutradan

Sedeo je u kafeu Shakespeare and Company, u Parizu. Ulica La rue de la Bûcherie je odzvanjala tišinom. Čekao je Nju, koju je sreo u jednom pabu, u centru.

Iako oboje imaju mnogo toga zajedničkog, Ona je idealizovala svog muškarca koji ima visinu, jak položaj u društvu i zauvek zagrljaj. On nema ništa sem zagrljaja, bicikle i, želje da je voli. Oboje su ćutali svoju ljubav.

Zaboravila je tu noć.

Čitao sam knjigu o ljubavi, spajanju i beskrajnom zagrljaju dok sam je čekao. U ulozi posmatrača sa strane, naše obostrano dopadanje je ugasilo jutro. Gledao sam nas dvoje kako se gasimo dok se u razgovoru volimo.
– Ovo je samo večeras, rekoh u sebi dok sam ispijao kriglu piva koja je obećavala pijanstvo i razočaranje. Ljubav ne uspeva spontano. Danas se ljubav planira, idealizuje, ljubav se crta, planiraju se boje kakva će biti, i da li će od iste Svet nastati.

Sav razgovor sa njom je izgoreo u trenutku kada smo odustali jedno od drugog tu noć.

Pariz je ućutao
knjige su prestale da postoje
naš razgovor je potopio alkohol
zaborav je progutao tu noć

Berlin je počeo da se duri
Verona je bila
ljubomorno ljuta na nas dvoje

Dvoje, koji imaju ključ od Sveta, nisu uspeli da ostanu na istom putu.

Sedeo sam u kafeu Shakespeare and Company, u Parizu. Ulica La rue de la Bûcherie je odzvanjala čekanjem u beskonačno. Čekao sam Nju, koju sam sreo u jednom pabu, u centru.

Ne znam da objasnim zašto su svi isplanirani i zašto nisu spontani? Nemam ideju kako stvoriti Svet.

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');