ponedeljak, septembar 25, 2017
Dabetićevo

Uličari

Dabetić Ivan 8. novembra 2016. Prećutano Nema komentara na Uličari

Noćas svi uličari, kojima se srce smrzava od praznine i koji su gladni ljubavi, maštaju o Tebi. I ja sam napolju sa njima. U isto vreme me grli hladnoća i greje alkohol dok sedim na iscepanom kartonu. Sanjam tvoju crnu haljinu i crvene drečave štikle. Sanjam tvoj crveni ruž, razmazanu maskaru i zlatne minđuše koje skidaš u hodu. Dao bih sve novce koje su mi prolaznici udelili i sve njihove zalogaje koje nisu mogli pojesti samo da vratim tu noć kada si izašla uplakana iz restorana dok je on mirno stajao vičući na tebe nazivajući te kurvom. Sećam se Tvog pogleda koji me je gledao kao da sam iznad Tebe, bezbrižan, bogat, spokojan i srećan. Kosti u tebi su se lomile dok si koračala ka taksiju. Odjednom je i koža počela da ti stari, sve u tebi je umiralo brzinom sunčeve svetlosti. Ja ništa drugo nisam mogao da preduzmem osim da te zaljubljeno gledam kao svaki dan dok žurno prolaziš ulicom.

Jedina si od hiljade prolaznika koja je pogledom zaustavljala moju sadašnjost i ceo moj dan si pretvarala u fikciju, pretvarala si u svet u kojem ne sedim na kartonu, svet u kojem mi šapućeš da sam ti najbolje što ti se dešava svaki dan. Ja u tom svetu nisam gladan ljubavi. U tom svetu ne postoji hladnoća.
Objašnjavao sam gluvonemom prosjaku u Bulevaru Kralja Aleksandra kod Vukovog spomenika da sam, kad god si mi udelila novac, kupovao ljiljane i poklanjao ti dok si se vraćala u stan. Objašnjavao sam mu i simboliku beskrajne lepote i sreće koje kriju ljiljani. Crtao sam mu tvoj osmeh na kartonu na kojem sam sedeo tih dana. Ne verujem da me je bilo šta razumeo, ali mi je lepo objasnio da mu je potrebna cigareta, koju sam pritom izvadio i dao mu.

Prolaznici su inače trivijalno nesrećni, brzi, bezoglavi i, apsolutno su svi ružni sem tebe. Zaklinjao sam dve mlade devojke da izgovore da si najlepša uperući prstom u tebe. Sujetno su se nasmejale ne priznavajući poraz koji sam primetio u njihovim očima koje su sijale na ljubomoru.

Narednog dana je opet prolazila ulicom, ovog puta sa istim gospodinom u odelu. Osmeh i sreću je odlično glumila. Nije me pogledala niti zastala. Bila je kao i sve druge prolaznice koje uporno ne skidaju masku sreće i ljubavi. Gledala me je kad god je sama. Dizala me je u visine dok je plakala zbog njega tražeći u praznom uličaru utehu.

Bezuslovno bih ti pružio i sreću i ljubav. Mamio bih ti osmeh svaki dan, tvoja koža ne bi starila. Na ljiljane bi mirisala. Draga, ja pored ovog ništa drugo i nemam da ti ponudim osim tvog osmeha koji sam iscrtao na kartonu.

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');