četvrtak, novembar 23, 2017
Dabetićevo

Odustajanje je veliko breme

Dabetić Ivan 25. februara 2016. Tačdaun Nema komentara na Odustajanje je veliko breme

Ako postoji nešto najteže što se čoveku dešava, kada su u pitanju osećanja, onda odgovorno tvrdim da je to Odustajanje.

Znaš, mala, pre nego što odustaneš, ti si uložila vreme, srce, volju, uložila si stalo mi je, nedostaješ mi, prijaš mi, potreban si mi i volim te reči. Uložila si limenke piva u parku i odustala si.

Ako bih od Trenutaka birao najtužniji, Odustajanje bi ponelo laskavu titulu bez razmišljanja. Ni samo Odustajanje ne želi da osoba odustane.
Čovek mora da se trudi, da grabi, da se bori jer, ako svojom voljom, svesno, uslovno, odustane od voljene osobe, ciljeva, snova, ako odustane u nameri da proguta oblak jer je mnogo ambiciozan, onda je definitivno najveća kukavica koja kroči zemljom i njegovo vreme niti sav napor nisu vredni njegovog tela niti duha.

Odustajanje je skup svih vrednosti koje čovek poseduje i koje iste te vrednosti baca u kantu kao da tih vrednosti ima bezbroj. Nema! Ako odustane više puta od jednog cilja, onda će izgubiti veru, na primer, što je jedna jako dobra vrednost koju čovek može posedovati. Dakle, ne treba odustajati tek tako.

Odustajanje pripada lošim, odnosno ružnim situacijama gde ima odličan argument za opravdati sebe.

Nego,
Odustajanje jeste najtužnije
ujedno i najteže osećanje
i apsolutno je nebitno
u čovekovom životu
i ne znam zašto
uopšte i govorimo o Odustajanju
jer odustajanja niko ne broji
niti pamti.
Odustajanja su sranje

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');