četvrtak, novembar 23, 2017
Dabetićevo

Nostalgija u knjigama

Dabetić Ivan 19. januara 2015. Usput Nema komentara na Nostalgija u knjigama

Probudim se u Firenci. XIX vek. Zapalim drugu cigaretu. Nagnem gutljaj belog vina i okrenem sledeću stranu romana.
Nekad se desi da pijem belo vino u Argentini ili kafu u Buenos Ajresu. Jedem pizzu u Padovi.

Vikendom pišem poeziju koju još nisam objavio. Polako završavam roman koji mi izdaje jedna od najlošijih izdavačkih kuća u Londonu. Pišem na Premier pisaćoj mašini iz 1908. godine
Vozim se do nje crnim kočijama čiji je vlasnik jedan sedi kočijaš s velikim šeširom. Četiri bela konja lagano vuku nekoliko stotina gvožđa.
Hiljadu stepenika do njenog prozora u ruci mi buket crvenih ruža i pečatirano pismom, sa žigom moje porodice, namenjeno njoj.
Često, ispred njenog prozora vikendom, vijuelu izvadim ili marijače pozovem koji zasviraju nekoliko tradicionalnih pesama za igru uz harfu, marake, gitarone, violine i trube, dok ostale devojke sa cvetom u kosi i osmehom na licu u dugim haljinama bojama cveća i leta igraju ispred muzičara.

A ona me sa przora gleda. Smeje se zaljubljeno i ljubi me svojim velikim krupnim očima.
Okupljanje ispod njenog prozora polako prerasta u tradiciju. I naši pogledi u ljubav.

Sledećeg dana se probudim u parnoj lokomotivi na putu Pariz – Lisabon. Sedim u restoranu i pijem, meni nepoznato, crveno vino. Ispred mene dve ljupke dame u haljinama i jedan muškarac s brkovima i šeširom. S vremena na vreme se nađem i u Moskvi, Pragu, Monaku, San Marinu, oh, kako je lep i mali San Marino, ograđen Italijom.

Više ne listam roman već sećanja. Dok gledam filmove čija je radnja u XVII, XVIII ili XIX veku, dobijem iznenada neki flešbek, deža vi, nostalgija me udari toliko jako da mi trenutna sadašnjost iskvarenošću oslepi i zasmeta.

Znam da je blesavo, ali ne znam na koji način me vuče nostalgija (ako je tako mogu nazvati) na mesta na kojima nisam bio, vuče me u mesec, godinu i vek u kojem nisam ni živeo.
Vrlo dobro poznajem mnoge gradove u raznim državama. Poznajem njihove trgove, parkove, zgrade, bio sam pod mnogim prozorima, osetio poljupce, video i doživeo preljube, neprespavane noći i noći provedene u tamnici su svakodnevnica u mom životu.

Sve što znam o tim godinama, vekovima jeste iz filmova, najviše iz knjiga, romana, raznih literatura. I dozvoljavam nostalgiji da me odvuče sa sobom u drugi grad i drugi vek. Iako me vuku sećanja autora romana, scenariste filmova, ja sam iste proširo dalje, istim događajima sam dao život koji nema kraja.

I onda zatvorim knjigu. Sedim ispred kompa, palim drugu cigaretu i sipam poslednju čašu belog vina.
Vezan sam za život, tradiciju, kulturu i ljubav u XVIII i XIX veku.

Voleo bih da sam tamo.

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');