ponedeljak, septembar 25, 2017
Dabetićevo

Ernest je spasao Pariz

Dabetić Ivan 5. februara 2016. Scenario Nema komentara na Ernest je spasao Pariz

Pariz 1809 godina

Kada je Džejk čuo od svoje prijateljice da se njegov najbolji prijatelj Ernest ljubi u Parizu sa njegovom simpatijom Klarom, nagnuo je flašu alkohola, potom uzeo pištolj i ubio se. Čuvši Henri, Džejkov brat, vest da je izgubio brata, i on se takođe ubio. Ubio se i Klarin brat, Džošua, koji je bio gej i koji je bio potajno zaljubljen u Henrija.
Klara je napisala oproštajno pismo u kom piše da je izgubila dve svoje najveće ljubavi, Džejka i, brata Džošuu, potom se ubila iz očevog pištolja na sred Trga u Parizu.

Ernest se posle tri dana vratio iz Berlina. Saznao je od Džejkove prijateljice da je izgubio svog najboljeg prijatelja. Deprimiran vešću, Ernest je počeo da piše roman o životu i smrti Džejka kao omaž svom najboljem i jedinom istinskom prijatelju kojeg je imao. Takođe je u roman ubacio Henrija, Klaru i Džošuu. Njihova tragična smrt inspirisala ga je da napiše remek delo, ljubavnu dramu, koja se zove „Smrt je ubila Ljubav u Parizu“ koja se prevela na trideset dva jezika, a po istoimenom romanu odigrava se i pozorišni komad širom sveta.

Jedanaest godina kasnije, proslavljeni satiričar, dramaturg i romanopisac, Ernest, saznaje da je Džejkova prijateljica izmislila priču da su se On i Klara ljubili u Parizu jer je bila bolesno ljubomorna, opsednuta i nesrećno zaljubljena u Džejka. To je Ernestu i Džejkova prijateljica lično priznala u pismu koje mu je poslala na adresu.

Kako ga je Sećanje pristiglo a bol mu srce stezalo, Ernest je, povučen besom i savešću koje mu ne da mira, tri meseca, dve nedelje i četiri dana bio zatvoren u svojoj garsonjeri, u siromašnom predgrađu Pariza. Bar su komšije tvrdile da nije toliko dugo napuštao stan.

Policija ga je posle sedam dana našla samog u stanu, mrtvog. Komšije su znale da se Ernest opijao, a veruje se da je doživeo srčani udar tokom pijanstva. Nije imao rođake, porodicu niti prijatelje. Bio je samac. Ernest je za tri i po meseca napisao drugu knjigu, koja nosi naziv „Nije Smrt kriva za Ljubav. Već Laž!“. Njegovo Drugo delo bilo je prodavanije od Prvog dela, a isto je stavljeno kao Drugi čin u pozorišnom komadu.

Dva dana kasnije pronašli su i testament koji je Ernest ostavio, u kojem je pisalo:

„Sva moja imovina, koju i nemam nešto naročito, i sav moj novac, kojeg imam mnogo, a koji mi nije bio potreban jer je novac ništa u poređenju sa prijateljstvom, poklanjam svim bibliotekama, pozorištima i pabovima u Parizu kako bi se u istim sklapala i čuvala prijateljstva. Onom Đavolu ne dozvoliti da uđe u vaš život i da vas ubije!“
U potpisu:
– Prijatelj Ernest“

Ljudi koji su upoznati sa ovom pričom, i njegovim delima, veruju da je Ernest mislio u testamentu na „Đavola“ – Džejkovu prijateljicu, čije ime niko ne zna, a koja je ušla u njegov život i „ubila“ ga priznanjem. Takođe „Džejkova prijateljica“ je postala sinonim za ljubomoru koja može „ubiti“ čoveka. Dok s druge strane jedan deo ljudi, koji ne izlaze iz pabova, veruje da je Ernest mislio na „Onom Đavolu ne dozvoliti da uđe u vaš život i da vas ubije“ – alkohol koji ga je ubio.

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');