petak, decembar 15, 2017
Dabetićevo

Lusi

Dabetić Ivan 20. avgusta 2015. Poezija Nema komentara na Lusi

Sumnjam u tvoje reči, Lusi
tvoje usne leže na mojim obrazima
tvoji dlanovi spavaju
na mom telu
a ti ćutiš monolog, Lusi

Ne verujem tvojim pogledima, Lusi
tvoje oči lažu zagrljaje, Lusi
tvoja kosa ne miriše na nas
to nisu moji prsti
u tvojim kovrdžama,
i to nisu moji obrazi, Lusi

Tvoja sećanja me ne poznaju
niti u sadašnjosti sa tobom dišem, Lusi
tvoje telo ne poznaje moje dodire
tvoj dah do mojih usana ne dopire, Lusi

Voli me, budalo, jer u tvojim
očima nestajem, Lusi
snažno mi noktima po telu
ispiši šta te tišti, Lusi

Taština mi ne dozvoljava da odem, Lusi
kaži mi naš trenutak, Lusi
kaži mi kad sam se sa
tobom smejao
Lusi, ne okreći pogled,
zar moramo da se bolimo, Lusi?

Čujem šta mi ćutiš, Lusi
kada bi znala da slušaš
ono što ti ne govorim
znala bi da ja nisam kao ti, Lusi

Pogrešno si nas shvatila, Lusi

..
..

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');