nedelja, novembar 19, 2017
Dabetićevo

Magija

Dabetić Ivan 22. septembra 2017. Poezija Nema komentara na Magija

Ne bih mogao
da objasnim
sve okeane
niti njihove talase
mirne i nemirne
hladne i tople
vode
zelene
i tamno plave površine

Isto kao i okeane
ni Nju ne bih umeo
da objasnim
kada je Ona
glasna
nervozna
ljupka
pretvorena u tišinu
sročena od jutra
Njen dah miriše na kafu
sve Njene reči
kretenu
budalo
ti si skot koji vara
pijanica
trzniš li se kada?
ja te volim
prijaš mi
vrati mi sva pisma
oduzeo si mi
najlepši deo mog života
potreban mi je tvoj dodir
želim da me diraš
prstima po telu
hoću da budem tvoja
ne želim da te vidim
hajde laži me još
putuje mi se
sa tobom u nigde
vozom
ujutru ti i Ja
želim da smo
zajedno u nekoj
vikendici na planini
tebi je sve smešno
prestani da se smeješ
ti ne živiš u stvarnosti
zašto ne želiš da se zaljubiš?
ja ti nisam dovoljna?
odlazim od tebe
zauvek
budi me ujutru
sviđaju mi se tvoje oči
zašto ćutiš?
isti si kao i svi
dolazim odmah
opraštam ti sve noći
ti si niko i ništa
narod ti se smeje
ja želim sreću
javi se molim te
naći ću drugog muškarca
želim ljubav
zagrli me
nerviraš me
ti i Ja smo pogrešni
vidimo se sutra
ne zovi me više
ti meni nisi potreban
nadam se da ćeš umreti sam
nedostaješ mi
želim da te vidim
odmah

Svi ti okeani su magični
i baš takvi mi prijaju

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');