utorak, decembar 12, 2017
Dabetićevo

Možda smo krivi

Dabetić Ivan 7. decembra 2017. Poezija Nema komentara na Možda smo krivi

Sedim sam u stanu
pokriven dimom
od cigarete
užasava me što
mislim na tebe
pijem viski
pola prosipam po sebi
ovo ništa nema smisla

Sediš u stanu
pokrivena ćebetom
misliš na mene
pogledom tražiš
bilo kakvu stvar
koju sam možda kod
Tebe zaboravio
ovo ništa nema smisla

Dešavaju ti se
naše slike u glavi
Dešavaju mi se
naši koraci ulicama

Ćutimo oboje
skupčani u svoja
gnezda
mi smo najveće pičke
koje su bez reči
odustale od ljubavi
Mi nijedan dodir
nismo zaslužili

Svi tuđi pogledi
nepravedno su zapostaljeni
pitam se
„Možda sam
ukrao nečiju ljubav?!“
ja sam preko svega našeg
gazio kao po travi

Sedim u stanu
pokriven tugom
ja preko svog ega ne
želim da prelazim

Sediš u stanu
goriš da me vidiš
ti si dama
čekaš da ti se javim

Ovo ništa nema smisla

Možda si jednostavno
Ti kriva jer si ćutala
Možda sam ja kriv
jer sam ćutao
Možda smo 
oboje krivi
jer upravo
ćutimo
i mislimo jedno na drugo

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');