subota, oktobar 21, 2017
Dabetićevo

Pre kraja

Dabetić Ivan 16. februara 2015. Prećutano Nema komentara na Pre kraja

Sipaj mi pivo. Svetlo ili crno, nije bitno. Sipaj mi i neku rakiju, kakva god da je. – rekoh šankeru dok sam sedeo u baru preko puta njenog stana.

Razjedao me je taj Momenat, ubijao me je njen Monolog, u lice mi se smejala Preljuba! Slike nisu želele da izađu iz moje glave. Ljubav se branila svim mogućim sredstvima: pesmama, rečima, delima, osmehom, pivom, šetnjom, branila se glupiranjem, zaboravom na ružne Trenutke, branila se Ljubav romantičnim filmovima, pozorištima, hotelskim sobama, peskom, rekom, oh, bože! – Razjedala su me sećanja na sva ta mesta, svaki uzdah, ritam, reč.

Njene suze koje su se pomešale sa tugom, istinom, razočaranjem, neverom, suze koje se slivaju niz njene grudi i mole za oproštaj!

– S njim nije kao s tobom. Sad sam sigurna da je s tobom ljubav. S njim tucanje, nema ni zadovoljstva. Jedini osećaj je osećaj da sam u tom trenutku kurva, kučka, nazovi me kako želiš – rekla je dok je plakala, i nastavila je da me ljubi po telu.

Popio sam još tri piva i pet rakija i otišao kod nje.

Sedeli smo zajedno na kauču i gledali televiziju. Tišina je plakala, urlikala „Progovorite!“.

Pre kraja – smejali smo se zajedno na kauču i u isto vreme smo znali da ne smemo dočekati kraj koji bi izazvao velike verbalne posledice pune ljutnje, pune svađe, urlika, suza, patnje. To je bio i poslednji put da smo se dodirivali. Srećni što odlazimo pre kraja. Iako nam je kraj već poznat, oh, tužan je mnogo!

Pre kraja filma smo i u bioskopu počeli da se dodirujemo, ljubimo, iako završetak istog mi trenutno živimo.

Pre kraja smo napustili kućnu žurku iako smo znali da će se na kraju žurke većina njih jebati.

Pre kraja pesmu smo prekinuli jer naši su poslednji stihovi.

Pre kraja smo napustili predavanja i otišli u tolaet. Al’ isto tako smo sve te krajve stavljali na početak i opet odlazili pre kraja.

Razumeli smo se. Nismo želeli da čekamo kraj. Krajevi su, naravno, nepredvidivi, neočekivani, puni zapleta i raspleta. Al’ naši krajevi su bili tako jednostavni, nisu se komplikovali. Naši krajevi su bili jako predvidivi.

I zašto čekati kraj kada znaš šta će se desiti? Uradimo to odmah, istog trenutka! Lepše će nam biti.

Pre kraja naše ljubavi smo raskinuli. I hepi endovi su tužni. Zato pre kraja jer je najlepše. A misterija do kraja neka se pomeša sa maštom.

Izašao sam iz njenog stana i otišao u jedan pab sa društvom. Ostali smo do kraja, pijani – u znak sećanja na njene i moje avanture.

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');