nedelja, novembar 19, 2017
Dabetićevo

Ratovi u glavi

Dabetić Ivan 15. februara 2017. Prećutano Nema komentara na Ratovi u glavi

Skoro svake noći, nakon pijanstva, alkohol mi ne dozvoljava da potonem u san. Pomislih Još jedan problem. Razne misli ranjene su mi se vukle kroz glavu vrišteći kukavičluk, borbu, pad, nadu i predaju. Svi ti ratovi koji su se odigravali svake noći u mojoj glavi završavali su se tragično bez obzira što sam pobeđivao. Padao sam u komu, budio se u podne ili predveče, i opet sam, svesno, nastavljao da pijem i odlazio sam u ratove da pobedim sebe.

Prvu noć sam odmah izgubio bitku. Posmatrao sam sopstvenu sahranu. Ne znam kako sam umro, gde, niti od čega. Odjednom pojavljuješ se Ti. Svojim osmehom uznemiruješ ožalošćene. Moji najbliži prestaju da jecaju, posmatraju tvoj smireni hod. I dok ostali plaču, samo je Tebi ovaj dan smešan. Prekidaš dosadnu ceremoniju i počinješ da me ljubiš. „Sve će biti u redu“ – govoriš mi. Rat se završava mojom pobedom. Padam u komu. Budim se u podne, preskačem dan čitajući romane i, sirene već se čuju, dozivaju me, počinjem da pijem i odlazim opet da umrem.

Drugu noć sam se čvrsto borio. Detaljno sam procenjivao budućnost, analizirao sebe, okruženje i postavljao ciljeve. Za tri do pet godina sam već uspešan u poslu. Imam kuću, stan, kola, i apsolutno nikada nisam na jednom mestu duže od sat vremena. Tvoj osmeh se niotkuda pojavljuje, ja želim da te volim. Bitka se nastavlja tako što dobijam otkaz, novac počinje da nestaje, svi ljudi koje poznajem odlaze bežeći od mene, optužen sam za veleizdaju Tvog Sveta jer nisi bila saučesnik u ovom ratu. Opet se smeješ. Sedim na ulici i prosim, prolaznici me obilaze. Govoriš mi „Uspori“. Diže se bela zastava, tonem u komu kao pobednik, budim se u podne.

Treću noć umirem u najgorim mukama. Svi ljudi koje sam ikada povredio besno me gledaju. Stojim vezan za drvo, oni me psuju i vređaju, ja sam niko. Gorim i vrištim od boli, „Ali tražio sam da mi oprostite!“ – urličem iz sveg glasa ali se ne čujem. Gubim vid, ja ne vidim ko je povređen. Prestajem da slušam, ne znam ko mi preti jer ima problem. Ti me ljubiš, osećam tvoj osmeh na vratu. Sudija proglašava pobednika, vatra se gasi, živ sam. Padam u komu, budim se predveče.

Upadaš mi u misao preko dana, dok živim. Uznemiruješ me osmehom u beskonačnim noćima dok vodim ratove i umirem. Ne znam odakle ti snage i razlog da me uvek podižeš sa dna. I znam da zbog Tebe svaku noć pobeđujem sebe jer me voliš.

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');