nedelja, novembar 19, 2017
Dabetićevo

Primitivna poređenja

Dabetić Ivan 1. septembra 2016. Tačdaun 3 komentara na Primitivna poređenja

Kakva sam seljačina jer ne slušam klasičnu muziku. Ne znam da nabrojim sve simfonije Betovena, Mocarta, Baha, Šopena. U stvari znam Za Elizu, ali kada bi me pitali čija je, dvoumio bih se između Mocarta i Betovena. O Betovenu ne znam mnogo sem da je bio gluv, a za Mocarta sam siguran da je bio neki drkoš i psiho kada su žene u pitanju. Bar mi tako deluje njegova ozbiljna faca. O mom primitivizmu, jer ne slušam klasičnu muziku, pisali bi i mediji. Taj problem bi bio i udarna vest na svim televizijskim kanalima: „Nećete verovati! Ovaj primitivac nezna nijednu simfoniju od svetskih kompozitora! Linčujmo ga!“. 
Kada je u pitanju džez muzika, mogao bih da dobijem trojku na pismenom zadatku. Džez sam zavoleo pre dve godine. Ali džez pesme mi nisu primarne na plejsliti. O slikarstvu tek ništa ne znam. Upotrebio bih termine bukvalno i generalno, ali sigurno bih se setio nekog velikog slikara i njegovog dela kada bi mi u društvu neko pomenuo.

Trenutno palim cigaretu. Sedim na terasi i pijem neku domaću rakiju. Slušam pesme Tom Vejtsa. O tom rokeru, alkoholičaru, umetniku i muzičaru, mogao bih svaki dan pričati. Njegovu pesmu Jersey Girl obradili su mnogi svetski bendovi. Inspiraciju je pronalazio u knjigama Čarlsa Bukovskog. Nije planetarno poznat za razliku od mnogih svetskih rokera, ali je svakako uvršten u „Rokenrol kuću slavnih“. Roker Erik Klepton je čak tri puta uvršten u „Rokenrol kuću slavnih“. Za Erikovu solo karijeru zaslužan je njegov „stariji brat“ gitarista i pevač Džej Džej Kejl. Riči Blekmur je, nakon odlaska iz benda Deep Purple, osnovao bend Rainbow. Godine 1995. su se raspali, te se Kejl posvetio srednjovekovnoj muzici sa svojom ženom, osnovali su grupu Blackmore’s Night. Aerosmith je uvršten u „Rokenrol kuću slavnih“ 2001. godine, a bend je osnovan 1970. godine. Od ’79 do ’84 godine imali su mnoge uspone, padove, svađanja i rastajanja. Ubrzo se originalna postava ponovo okupila iako su i dalje imali mnoge nesuglasnice. Rep grupa Run Dmc obradila je pesmu „Walk This Way“, u saradnji sa Perijem i Tajlerom. Tada je suptilno najvaljen povratak najpopularnijeg benda Aerosmith. Njihov album iz 1987. godine imao je tri planetarna hita, i time su učvrstili poziciju jednog od najboljih američkih bendova. Mogao bih još da pišem o rok bendovima dok ispijam rakiju i palim cigaretu za cigaretom. Tom Vejst i dalje promuklo peva na JuTjubu. Istina je da ne znam sve o roku no, koga je briga, ne mora da se zna iako si roker. Ne moraš ni da se oblačiš kao roker. To bolesno vreme je prošlo.

Nego, retko kad posećujem muzeje. Prošle godine sam bio u jednom i sve sam zaboravio šta se nalazi u njemu, niti pamtim iz koje godine je neki eksponat. Ćutaću o muzejima. Odmara mi dušu i domaća muzika. Volim pop i rok, više hrvatski rok jer oni neguju taj žanr. Slušam i pop muziku. Prošle godine sam bio na tri Merlinova koncerta. Jednom u Sarajevu, gde sam upoznao sjajnu ekipu iz spota Rane, i dvaput u beogradskoj Kombank areni. Dino je uspeo da u svoje pesme ubaci i veru i ljubav i život, pritom je postigao da uradi sjajnu muziku u svim pesmama.

Hteo sam reći da je apsolutno opravdano što su nastupi neke filharmonije slabije posećenije od nekog rok benda ili pak nekog narodnog pevača, odnosno pevačice. Iskreno, pre bih slušao cigane u kafani koji falširaju i maše tonove i pevaju mi tri albuma Tome Zdravkovića, nego trideset ljudi koji sviraju na Trgu neki instrumental. Ne želim nikog uvrediti, svestan sam da su to kvalitetni muzičari i izvođači. Imamo sjajne i operske pevače. Upoznao sam čak tri tenora u kafićima gde se sluša uživo rok. Mnogi izvođači, u poslednje vreme, rade fantastičnu produkciju svojih pesama. Ljudi slušaju ono što im prija.

Ali, nismo mi seljaci jer nismo otišli na koncert filharmonije, već smo otišli u kafanu. I nisu ljudi primitivni jer slušaju Cecu, na primer. I ne mogu ni za koga da kažem da je glup i neobrazovan jer ne posećuje muzeje niti ide u pozorišta. Nemam nameru nikog ubeđivati da ne zaslužuje da živi jer ne zna ništa o rok muzici, ili pak o slikarima, piscima i drugim umetnicima.

Ja, jednostavno, ne slušam klasičnu muziku, ne zanima me svet slikarstva, malo znam operskih pevača, pojma nemam koja je uloga dirigenta ako ispred muzičara stoje note. Mene sve to apsolutno ne zanima. Barem je trenutno tako. Za klasičnu muziku ne mogu da kažem da je volim, ali je ne naručujem u kafanama niti je puštam na JuTjubu. Niti mi je zanimljiv nastup filharmonije. I to je sasvim u redu. Ljudi ne vole filharmoniju, ne prija im. Ljudi ne vole klasičnu muziku. Ne vole muzeje. Na nastupima rege muzike nema mnogo ljudi koliko na nastupima pop ili elektronskog žanra. Ne slušaju. Nemojte se čuditi. To je sve normalno. I bolje je što je tako.

I, odakle vam drskost da morališete kako je na nastupu filharmoje par stotina ljudi, dok je na nekom koncertu narodnog pevača ili pevačice više hiljada ljudi?

Nemojte, molim vas ta primitivna poređenja. Vi svoj posao.

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

3 reagovanja na “Primitivna poređenja”

  1. darko kaže:

    ja samo ne znam gde si cuo prozivanje za klasiku do te mere da pises clanak o tome. Pre bi bilo jugonostalgicarai kad ispiraju usta ex yu rokom i onim „nekad su bila vremena i muzika a gle ovo sad“. A za klaskiku coece vise se niko ni „ne pravi pametan“ da je slusa

  2. Neki kaže:

    Pozdrav, pročitah ovaj vaš osvrt na kulturnu depresiju, i moram dodati komentar, kultura i zabava se ne moraju obavezno poklapati i podudarati čak i u istim disciplinama. Zabava je prolazna i potrošna i nepredvidiva, kultura se uči, praktikuje, vežba i neguje. Organizujte svoje playliste i obnavljajte ih kao „bukvicu“ i znaćete dovoljno bar za 3-cu te oblasti koje vas zanimaju.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');