nedelja, novembar 19, 2017
Dabetićevo

Tolstoj i Zdravko Čolić protiv današnjih Umetnika

Primer 1:

Išla šumom dva druga, a pred njih iskoči medved. Jedan se dade u bekstvo, uspuza se uz drvo i sakri, a drugi ostade na putu. Ništa mu drugo ne ostade – baci se na zemlju i pretvaraše se da je mrtav. Medved priđe bliže i počne da ga njuši, a ovaj prestade da diše. Medved mu onjuši lice, pomisli da je mrtav pa ode. Kad se medved udalji, onaj drugi siđe sa drveta i stade se smejati:„Hajde, reci mi šta ti je medved šaputao na uho?“ „Rekao mi je da su loši oni ljudi koji u opasnosti napuštaju svoje drugove.“

Kratku priču je napisao Lav Tolstoj. Priča realno ima lepu pouku i slobodno mogu da kažem da je sranje u poređenju na mnoge kratke priče manje poznatih pisaca. Tolstoj je svakako dobar pisac, ali njegove kratke priče i nisu neko veliko delo.

Primer 2:

Suva drva odozdo
A sirova odozgo
Ti si cura mamina
Ne pušta te danima.
To mama radi sve
Baca mi mađije.
Ko to radi protiv nas
Ko da svira kontrabas
Neka malo odmori
Nisam ni ja najgori.
To mama radi sve
Baca mi mađije.

Pesmu peva Zdravko Čolić. Realno pesma je takođe veliko sranje. I reči i muzika. Čola jeste veliki čovek i apsolutno veliki pevač ali, nažalost, ova pesma je ništa u poređenju na njegove druge pesme, a i na pesme manje poznatih pevača. Sada zamislite da ova kratka priča i da ova pesma ne postoje. Da je bilo koji današnji anonimus, odnosno pisac ili bloger, napisao istu kratku priču kao što je napisao Tolstoj. Mnogi bi mu se smejali, matorci bi napravili skroman aplauz zbog pouke, ali uglavnom autor bi ostao neprimećen, a kratka priča neobjavljena jer nema reči koje su zavijene u ukrasne papire, nema metafore, opisa, radnje koja obuhvata zaplet i rasplet, i nema one niti da čovek kratku priču može da tumači kako želi. Ovakvu priču će vam u svakoj izdavačkoj kući odbiti.

Kada bi, takođe anonimus, pevač pisao pesmu kao Čolinu, kada bi odradio potpuno isti aranžman, svi bi mu se smejali jer, pesma je zaista glupa. Pesma ne bi prošla ni na radio stanici Sirogojno, a istu bi sa JuTjuba momentalno skinuli jer mnogi bi prijavili da ih uznemiruje sadržaj. Možda bi mu taj smeh potukao samopouzdanje i više nikad ne bi pisao niti zapevao, iako je možda talenat kao i anonimni pisac ili bloger.

Poenta: govna možeš da praviš i da te boli uvo za sve pod uslovom ako si zaista talentovan i bezobrazno mnogo popularan. Sranja se praštaju. Još jedna poenta: čovek se ne usuđuje da velikim umetnicima kaže da su im određena dela sranje zato što su to veliki umetnici i onda će svet da se okrene protiv čoveka jer, čudna starino, odakle ti pravo da kažeš tako nešto velikom umetniku? Šta si ti postigao? Imaš li ti nešto bolje?

Zaključak: Ne serite, molim vas! Ova kratka priča od Tolstoja je sranje. Ova pesma od Čolića je sranje. I obojicu volim. Njihova dela su svakako dobra i kvalitetna, ali ne i sva.

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');