nedelja, novembar 19, 2017
Dabetićevo

Čudaci

Dabetić Ivan 20. januara 2017. Usput Nema komentara na Čudaci

Rekla je „Hajde da se takmičimo ko više pomfrita pojede?“. Moji predlozi da idemo na pivo, pikado, bilijar, da vozimo bicikl, ili da sedimo na klupi i ogovaramo prolaznike odmah su pali u vodu i delovali su kliše. Nije moglo ništa da se poredi sa Njenom idejom da se takmičimo ko će više prženog, tanko seckanog, krompira pojesti. Dok sam stao na trećoj porciji ispijajući pivo da dođem k sebi, gledao sam je kako polako čisti peti tanjir pomfrita. Ko još može toliko krompira pojesti i odakle joj ideja da se takmičimo u tome?! Smejala se glasno govoreći „Pobedila sam te!“. Smejao sam se i ja jer se dešavala magija koja nije kliše. „Al’ mogu još, nego, glupo mi da te baš pobedim, muškarčino!“.

Druga, sa kojom nisam bio u zvaničnoj vezi jer, i Njoj i meni je tako odgovaralo, budila se svako jutro pre 06.00h. Dok sam ja spavao do podne, ona je sedela na terasi slušajući radio. „Ohladila ti se kafa.“ govori mi dok palim cigaretu. Nije prošlo nijedno jutro a da me kafa nije čekala na terasi. Hladna, bljutava, bez ukusa, al’ ipak taj kofein sve u meni budi. Upitah je zbog čega mi kuva kafu kada mogu sam sebi skuvati kada ustanem. Uzela je neku knjigu da čita, potom mi je odgovorila „Ne volim da kuvam jednu kafu. Sebi sam kuvala svako jutro dok sam bila sama. Kuvati sebi kafu me podseća na usamljenost i depresiju.“. U pravu je, pomislih. Iako je mnogo čudno, a trebalo bi da je sasvim normalno skuvati sebi kafu, ona me je svojim odgovorom bacila u razmišljanje. „Uvek ustaješ rano?“, upitah je. „Da, izlazak Sunca, radio, dve kafe i čitanje je najlepši deo dana. Po podne spavam jer je to najdosadniji deo dana. Noć je avantura. Da ti ne pričam dalje. Pij kafu, ohladiće se!“, smejala se glasno.

Sedeo sam sa usamljenicima u zadimljenim pabovima, obično u mračnom delu, u ćošku. Upoznao sam ih u istim tim pabovima i zajedno smo delili priče ispijajući alkohol.  Iako smo delovali kao raspali kriminalci, oni su bežali u mrak od uspešnih ljudi, od onih u odelima, od devojaka u haljinama koje su tu jer žele da budu viđene. Tako sam i ja počeo da se sklanjam u ćoškove.

Ona je uvek volela da izlazi sama. Da je muško, možda bih i razumeo. Izlazila je sama u poslastičarnice na urmašice. Odlazila je u barove, putovala je vozovima po gradovima, pevala je karaoke, odlazila je na letovanja i jela je u restoranima, sve sama. Objasnila mi je ukratko da joj je tako najbolje, iako ima mnogo prijatelja, ali da na ovaj način upoznaje sebe. Rekla je da, kada je sama, sluša svoje telo, uči i radi na sebi. Takođe mi je pomenula kada je u društvu, uglavnom svako želi da ispriča svoju priču, da se dokaže. I u pravu je.

Kada smo, nakon nekog vremena, počeli da izlazimo po restoranima, ili da spremamo hranu, Ona je uz svako jelo kupovala, odnosno naručivala džem. Nije joj bilo bitno od čega je džem. Dok je jela piletinu, ribu, svinjsko, jagnjeće, goveđe meso, morske plodove, pizze, špagete i ostalu pastu, uvek je zalogaje premazivala džemom. Bilo mi je mnogo smešno i u isto vreme fascinirajuće. Kaže mi da su ljudi programirani od rođenja da jedu slano, ili neslano, ali uglavnom na kraju obroka da jedu desert. To je mnogo dosadno, rekla je. Kaže da je najbolje kada se razlikuješ od drugih, a prija ti to što radiš. „Probaj!“, pruža mi pohovanu šniclu premazanu džemom. Da, ukusno je. Ovu kombinaciju sam jeo kada sam bio u Minhenu. „Lepše je kada mešaš slano, kiselo i ljuto sa slatkim džemom. Probaj nekad pastu, na primer Carbonara.“. 

Nisam upoznao samo njihove čudne svakodnevne aktivnosti, već i njihovo čudno razmišljanje koje je obojeno potpuno drugim bojama za koje ne znam i koje nikada nisam video. Ceo njihov život je tekao unazad i naopako. U svoj toj lepoti svet je bio lepši. Čudaci su neiskvareni romantični ljudi koji istinski vole život na potpuno drugačiji način. Oni su fascinirani magičnim dešavanjima, brilijatnim stvarima i situacijama, a koje drugi nazivaju sitnicama.

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');