nedelja, novembar 19, 2017
Dabetićevo

Ona i ja na papiru

Dabetić Ivan 11. juna 2015. Usput Nema komentara na Ona i ja na papiru

Otvorim lap-top i počinjem da pišem uvod u roman. Samolepljivi papirići stoje pored flaše jeftinog belog moldavskog vina. Ironija je što je vino mnogo pitko i ukusnije od mnogih skupljih. Skuplja sam pio jedino na događajima, promocijama na kojima sam rado odlazio kako bih se napio. Ne zbog ljudi niti samog dešavanja.

Uzimam drečavi samolepljivi papirić kako bih ispisao karakteristike glavnih likova romana koji ću posle zalepiti na zid iznad radnog stola. Imam ljubavnu priču u glavi koja nije kliše i koja ima jadan zaplet, neprimetan rasplet i sumnjiv kraj.

Ona ima kovrdžavu kosu. Ne, ne, ne! Kovrdžava devojka mi je u svakom tekstu. Ispisujem na papirić da ona ima dugu tamno riđu kosu i beo ten kao anđeo. Ima i pege ispod očiju. I pege na nosu joj baš lepo stoje.

Taman visine 176cm čini je zgodnom devojkom sa lepo oblikovanom guzom za kojom se svi okreću. Grudi joj veličine koliko da stanu u šaku jednog zaluđenog drvoseče sa sekirom. Na rukama nema dlake. Niti po vratu. Ima sedam mladeža po grudima i čvrstom stomaku, i triput više po leđima.

U uvodnom delu priče Ona nosi belu košulju i dug sivi džemper.
Nazvaću je Kristina. Ne! Brišem. Kristina je tipično ime jedne droljice, bar koje sam ja upoznavao. Žizel! Internacionalno ime! Da, tako će se zvati. Ha-ha-ha… okej, neće se tako zvati. Ne pristaje joj to ime. Ime je teško dati. Ime mora da ide uz osobu, uz njen fizički izgled i uz njene karakteristike. Dakle, kada vidite nekog Dragana kojeg zovu Šone, onda zaključujete da je neki zajebant i da Dragan voli da se zavali na kauč i da tokom žurke posmatra i provocira prisutne koristeći se sarkazmom.

Ime ostavljam za kasnije. Lepim papirić sa fizičkim izgledom na zid i uzimam drugi za karakteristike.
Ona je mnogo temperametna. U stvari nije. Iznervira se zbog sitnica. Ne, ne, ona se ne nervira zbog sitnica, nije ona kriva što je iznervirana. Ona ima visok prag tolerancije. Vokabular joj je i te kako bogat i, tokom konverzacije, glavni likovi je delimično razumeju, ali je gledaju kao pametnu i inteligetnu osobu. Sa glavnim likom u romanu će se smuvati. Ali ne bih o tome.

Inteligetna je mnogo, ali pametna je na zadovoljavajućem nivou. Kroz priču teži da bude što pametnija. Često je u pravu, a i kad nije tvrdi da jeste. Ume da prizna grešku i da kaže izvini i oprosti. Voli da opsuje. Okej, i ovo brišem. Ne voli da psuje osim kad je neko baš iznervira. Ona se drži do toga da je ružno kad devojke psuju. Ona je dama i svaka devojka treba da bude dama.

Ispijam pretposlednju čašu belog vina. Gasim treću cigaretu. Razmišljam šta bih još mogao da joj ubacim. Dao sam joj previše vrlina nego mana. U stvari dao sam joj sve vrline.

Ona teži ka savršenstvu ali je jako skromna. Nijedan lik u romanu to neće razumeti kod nje. Često izvodi svog dečaka sa mladežom na desnom obrazu pored usana na kolač. I on nju izvodi na kokice. Mana joj je što planira za pet godina unapred. Mana joj je i što ne ume da slaže. Ne zna niti ne želi da vara svog dečaka. Zove se Ema. U istom trenutku ime joj je oštro kao u zmije i mekano, pamučno, nežno kao u dlaka kašmirske koze.

Lepim drugi papirić ispod prvog, sipam još jednu čašu vina, palim cigaretu i nastavljam dalje sa likovima buduće priče.

Crna kosa, taman ten. On je u priči zaljubljen u Emu. Upoznali su na jednom događaju gde su pili skupoceno belo vino…

U redu, moram da je nazovem i da joj kažem da mi se sviđa iako je ne poznajem dovoljno. U svakoj mašti koja mi se probudi ima nje i mene. Često ispisujem scenario naše ljubavi, glupiranja, ljubljenja, ispijanja vina, avanture, putovanja… Kada se priča završavi tada se gase svi likovi, svako dešavanje. Ne postoje više. Osim ako ponovo ne počneš da čitaš priču.

Ona i ja ne postojimo u priči. Postojimo u realnom životu koji je suprotnost moje priče na papiru. I naša priča fakat ima jadan zaplet i neprimetan rasplet, a verujem da će imati i sumnjiv kraj.

Odvojite ralnost i maštu. Radite mnogo više na stvarnosti koju ćete ispisivati na papiru, a maštom je samo ukrasite. Istinita priča kakva god da je, vredna je čitanja.

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');