nedelja, novembar 19, 2017
Dabetićevo

Ti i ja volimo drugačije, i to nam je zajedničko

Tvoje mane sam pretvarao u vrline. I sve što si drugima, draga, govorila da nemamo ništa zajedničko, ja odgovorno tvrdim da ti voliš pivo bez pene, dok ja pijem sa penom. I u svakoj kanti krema moja je crna strana, a tvoja ona lepša, bela. Zajednički su nam gradovi, prijatelji i ulice. Svaki momenat u kojem se dopunjujemo nam je zajednički. I svaka suprotnost među nama je zajednička stvar. Govoriti drugima kako ne možeš da pronađeš istu sebe u drugoj osobi je ravno mojim molitvama da Kejt Mara pronađe sebe u meni. Različitost ima čar da u isto vreme privlači ljude i upotpunjuje dve zaljubljene osobe.
Postmoderna ljubav izričito zabranjuje različitost. Ti i ja nismo kliše, draga. Znaš, mnogi su izginuli zbog istih interesovanja, nisu uspeli da prežive. Zajedničke stvari su nametnute Ljubavi kako se ista ne bi dešavala. Kao baterije u daljinskom upravljaču, ti mene pokrećeš. Volim noć i tišinu, ti jutro i buku. Oboje upotpunjujemo beskonačne dane. Ti voliš kada si na meni… ostani tu, lepo me gledaš, dodiruješ i ljubiš.

Neka se deca, koja uče teoriju Ljubavi od postanka zaljubljivanja do početka prevare, bore koji par ima više ispisanih zajedničkih rečenica, pisci neka umru u samoći jer ne mogu da pronađu zajedničku reč koja bi opisivala njega, usamljenika, i nju koja grli drugoga, neka se brakovi raspadaju jer ih ništa više zajedničko ne veže, i neka ljudi ginu, neka države zarate jer nemaju iste interese, nek se vere suprostave i nek bogovi polude, ti i ja volimo drugačije, i to nam je zajedničko. 

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');