subota, novembar 18, 2017
Dabetićevo

Zaljubljeni stranac

Dabetić Ivan 28. juna 2015. Usput Nema komentara na Zaljubljeni stranac

Tek što sam izašao iz paba, vratio sam se unutra i prišao jedinoj devojci koja sedi sama za šankom i ispija veliko točeno pivo. Dok sam sedeo u pabu, uputio sam joj par pogleda ali nije delovala druželjubivo. Stekao sam utisak da je nešto tišti jer, dok sam popio malo točeno i rakiju, ona je za to vreme popila tri velika točena piva i dve tekile. Bila je vidno nervozno-povređena. Par puta je trljala oči, verovatno, sprečavajući da je Suze ne biju.

-Hej, izvini, je l’ tvoj… – nisam ni uspeo da završim rečenicu, ona me je iznervirano, uz dozu drskosti, prekinula.

-Izvini, ako misliš da mi treba društvo, ne treba mi! (oh, kako je ljupka dok je drska). Ne želim ni da me muvaš, niti flertuješ. To mi je, trenutno, najmanje potrebno. (kako ima lepe medne usne). Verovatno ćeš me i pitati zašto sedim sama, da li mi je potrebno društvo (ima i lep nos. I zubi su joj lepi dok ih nervozne usne kriju ne dopuštajući da makar mali osmeh ukrasi njeno lice)… Nisam raspoložena ni za šta! Svi ste isti. Svi ste skotovi, razumeš?! (nešto mi govori ali je ne pratim. Njene obrve se solidarišu sa ljutitom grimasom lica koju pravi). Čak i da ti kažem šta me tišti, verovatno ćeš mi davati kliše savete kako će sve biti u redu, kako ste vi muškarci stoka, ali da ti nisi takav, kazaćeš mi da se razlikuješ od drugih. (aaa tako bih je grlio ovako besnu, tako bih je voleo)… Predložićeš mi i da se vidimo! Čak i da me muvaš, biće isto kao i sa svima: otići ćemo u krevet nakon par dana. Izbegavaćeš kliše mesta kako bi mi dokazao da se razlikuješ od drugih. Onda ću slučajno upoznati tvoje roditelje, ako još uvek živiš sa njima, a mnogi muškarci u tvojim godinama žive sa svojima i nisu sposobni jaje na tiganju da isprže, a kamoli posao sami sebi da obezbede bez da ih roditelji poguraju. (mislim da počinjem da se zaljubljujem u nju. Tako je jednostavna, tako je svoja! Ima karakter. Mogu zaključiti i da je sposobna, nije devojka na štiklama kojoj su jedina destinacija kafići i splavovi)… upoznaću tvoje društvo koje će me mnogo gotiviti. Izlaziću sa njima, sa tobom, zapostaviću svoje drugarice. Zvaćete me na pizzu i na sony da igramo petkom uveče jer petak je sranje za provode, samo amateri izlaze petkom. Družićemo se i nedeljom, osim ako sa svojim ortacima nedeljom ne igraš fudbal! (dokle će više da govori?!)… Tako da, budi ljubazan, idi svojim poslom, mene ostavi na miru, ne treba mi instant psiholog niti bilo koji savet. Sve što možeš da mi kažeš, ja već sve znam i svesno pravim greške. – ispila je tekilu na eks koju je ugasila velikim gutljajem piva.

Ispred paba je bio omanji parking istog koji je bio okružen tujicama. Nije bilo automobila. Ali ispred parkinga, na trotoaru je stajao jedan automobil crvene boje, mislim da je u pitanju pežo.

-Htedoh samo da te pitam jesu li tvoja kola ispred parkinga koja upravo odnosi pauk?! – upitah je.

-Jao, da, jesu! Ooo, bože, ovaj Dan je definitivno protiv mene! – potrčala je ka vratima paba, istrčala je napolje, ali je kamion sa njenim automobilom već otišao.

Čekao sam nekoliko sekundi za šankom. Potom sam se uputio ka izlazu kako bih stigao gajbi i bavio se pisanjem uz belo vino koje me čeka u frižideru.

Ušla je u pab.

-Oprosti. Hajde pravi mi društvo. Ja častim pivo i žestinu. Moraš da me pratiš! Kasnije ćeš me odvesti kući, je l’ to okej? – smireno me upita pokušavajući da spreči blag osmeh koji se navirao na njenom licu.

-Nisam kolima. Nemam kola. Bar ne još. Ali želim ti praviti društvo, što da ne!

Nisam je ni savetovao. Ćutao sam dok je ona govorila o svojim problemima.
A govorila mi je o svemu, o njenim najmračnijim i najdubljim tajnama, govorila mi je kao da me poznaje čitav život. Ja sam i dalje ćutao i slušao je.

Svima nam je potreban stranac koji će ćutati i slušati nas.

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');